Čovekova istorija: Brojevi

i 

  Arheolozi su našli jedan praistorijski štap. Ovaj štap je na svakoj svojoj strani ima po tačno 60 crtica. Takvi štapovi su se koristili za memoriju brojeva kako naši preci ne bi morali da broje svaki put nego bi jednostavno skupili određen broj štapova i tako bi sebi skratili posao brojanja. Naravno, brojevi su jedan važan deo naše istorije i našeg svakodnevnog života, ali deo o kome se često ne razmišlja. U prošlosti je stvar bila drugačija. Ljudi su o njima razmišljali toliko, da su brojevi nastali pre slova! Osim štapova, veruje se da je prvi sistem brojeva nastao oko 3.400 godina pre Hrista u Mesopotamiji, a jedno od prvih slova oko 2.000 godina pre Hrista, za radnike u Egiptu koji nisu znali da čitaju hijeroglife. Većina filozofa i tada i danas bave se ili su se bavili brojevima, ili ih barem koriste za neku teoremu.
 Pitagorina teorema: ,Kvadrat nad hipotenuzom, to zna svako dete, jednak je zbiru kvadrata nad obe katete'' - Nušić. Tako glasi jedna jednostavna matematička teorema, koja se koristi u većini aspekata građevinstva i koja je ovekovečena u rečima našeg Branislava Nušića. Primer filozofa koji se bavi brojevima je Nemac Gotfrid Lajbnic. On možda nije ovekovečen u stihu Nušića, ali njegov pronalazak koristimo više nego bilo koji drugi povezan s brojevima. On nam je omogućio jedan od najvećih darova - kompjuter. U davno vreme, na prelasku iz 17. u 18. vek, izmislio je binarni sistem. To je sistem koji se zasniva na brojevima 1 i 0. Sistem se zasniva na tome da se izbace ostali brojevi i da se pomoću cifara 1 i 0 sve pojednostavi. Te cifre su zasijale tek kad je binarni sistem počeo da se koristi za jedan od prvih svetskih kompjutera - Kolosus, koji se koristio za provaljivanje kodova nemačke Enigme, ali glavna prednost binarnog sistema je što je omogućio Kolosusu da evoluira u ono što mi danas zovemo PC. Kao što se atom deli na protone i neutrone, tako se i softverski delovi kompjutera dele na binarne 1 i 0.
 Naravno, brojevi nam koriste i van savremene tehnologije i građevinarstva. Možda bismo još jedan primer našli u kuhinji. Većina ljudi u kuhinji drži kuvar. Pitate se kakve veze ima kuvar sa brojevima. Jednostavan primer je u upustvima koje u njemu nalazite: ,,Pošto ste dodali 3 kašičice soli, onda dodajte 3 dl ulja... Kad se to lepo ispeče u rerni, dodajte 5 grama italijanske mešavine...'' Jednostavan primer korišćenja brojeva, a ima ih mnogo, od jednostavnih do komplikovanih.
 Međutim, poenta posta je da treba razmišljati i malo više o naizgled malim delovima čovekove istorije, zato što možda imaju veću ulogu nego što mislite. Kao najbolje objašnjenja o brojevima preporučujem vam postavljen link za dokumentarac ,,Priča o 1'' na jutjubu. Dokumentarac je veoma dobro urađen i stvarno vas može prosvetliti u vezi s istorijom brojeva.