Čovekova istorija: Brojevi

i 

  Arheolozi su našli jedan praistorijski štap. Ovaj štap je na svakoj svojoj strani ima po tačno 60 crtica. Takvi štapovi su se koristili za memoriju brojeva kako naši preci ne bi morali da broje svaki put nego bi jednostavno skupili određen broj štapova i tako bi sebi skratili posao brojanja. Naravno, brojevi su jedan važan deo naše istorije i našeg svakodnevnog života, ali deo o kome se često ne razmišlja. U prošlosti je stvar bila drugačija. Ljudi su o njima razmišljali toliko, da su brojevi nastali pre slova! Osim štapova, veruje se da je prvi sistem brojeva nastao oko 3.400 godina pre Hrista u Mesopotamiji, a jedno od prvih slova oko 2.000 godina pre Hrista, za radnike u Egiptu koji nisu znali da čitaju hijeroglife. Većina filozofa i tada i danas bave se ili su se bavili brojevima, ili ih barem koriste za neku teoremu.
 Pitagorina teorema: ,Kvadrat nad hipotenuzom, to zna svako dete, jednak je zbiru kvadrata nad obe katete'' - Nušić. Tako glasi jedna jednostavna matematička teorema, koja se koristi u većini aspekata građevinstva i koja je ovekovečena u rečima našeg Branislava Nušića. Primer filozofa koji se bavi brojevima je Nemac Gotfrid Lajbnic. On možda nije ovekovečen u stihu Nušića, ali njegov pronalazak koristimo više nego bilo koji drugi povezan s brojevima. On nam je omogućio jedan od najvećih darova - kompjuter. U davno vreme, na prelasku iz 17. u 18. vek, izmislio je binarni sistem. To je sistem koji se zasniva na brojevima 1 i 0. Sistem se zasniva na tome da se izbace ostali brojevi i da se pomoću cifara 1 i 0 sve pojednostavi. Te cifre su zasijale tek kad je binarni sistem počeo da se koristi za jedan od prvih svetskih kompjutera - Kolosus, koji se koristio za provaljivanje kodova nemačke Enigme, ali glavna prednost binarnog sistema je što je omogućio Kolosusu da evoluira u ono što mi danas zovemo PC. Kao što se atom deli na protone i neutrone, tako se i softverski delovi kompjutera dele na binarne 1 i 0.
 Naravno, brojevi nam koriste i van savremene tehnologije i građevinarstva. Možda bismo još jedan primer našli u kuhinji. Većina ljudi u kuhinji drži kuvar. Pitate se kakve veze ima kuvar sa brojevima. Jednostavan primer je u upustvima koje u njemu nalazite: ,,Pošto ste dodali 3 kašičice soli, onda dodajte 3 dl ulja... Kad se to lepo ispeče u rerni, dodajte 5 grama italijanske mešavine...'' Jednostavan primer korišćenja brojeva, a ima ih mnogo, od jednostavnih do komplikovanih.
 Međutim, poenta posta je da treba razmišljati i malo više o naizgled malim delovima čovekove istorije, zato što možda imaju veću ulogu nego što mislite. Kao najbolje objašnjenja o brojevima preporučujem vam postavljen link za dokumentarac ,,Priča o 1'' na jutjubu. Dokumentarac je veoma dobro urađen i stvarno vas može prosvetliti u vezi s istorijom brojeva.

Odavde i preko: Filmovi sa dve strane Atlantika

  U našim životima jedna određena količina vremena prođe u gledanju filmova. Ako ste pogledali jedan dobar broj filmova primetili ste razliku između evropskih i američkih filmova. Evropski filmovi malo više teže ka dramama s dobrom pričom i niskim budžetom. Američki filmovi više teže ka akcijama s velikim budžetom i velikim scenama s nuklearnim eksplozijama. Naravno, postoje i fantastični američki filmovi, pogotovo oni stari, ali i noviji, kao Titanik. Ali, i u Titaniku vidimo američku ljubav ka velikom budžetu i velikim scenama s velikom akcijom. Titanikov budžet je bio preko 100+ miliona dolara i zbog prevelikih troškova Kamerun je morao da se odrekne svog honorara! Na šta je potrošeno toliko miliona dolara? Da bi film za nas bio spektakularniji. Kamerun je u Meksiku angažovao na hiljade Meksikanaca da mu naprave repliku broda u što većim, skoro gigantskim razmerama, koju bi posle prepolovio za scenu potapanja Titanika.Toliko je bilo potražnje za radnicima da su dolazili iz svih krajeva Meksika. Preko pola scene je bilo autentično, s PRAVOM prepolovljenom replikom Titanika, a sve ostalo u sceni je bilo delo kompjutera. Na kraju krajeva, dobili smo jedan od najboljih filmova ikada, koji je većinu ljudi toliko dirnuo da su zaplakali. Jedan predivan film koji skoro svi gledali, ali I jedan savršen primer američke ljubavi velikih budžeta i akcionih scena.A za evropski primer daću vam jedan noviji film koji je bio nominovan za mnogo nagrada i mnogo ih je i dobio - Kraljev govor. Jedan veoma lep i dirljiv film o prijateljstvu kralja Džordža VI i njegovog logopeda. Sad ovo možda ne zvuči kao tema nekog blokbastera, ali verovali ili ne, ovaj film je sa samo 8 miliona funti budžeta zaradio oko 430 miliona funti. E, to bih ja nazvao blokbasterom. Ovaj film je imao jednu veoma dobro akreditovanu ekipu glumaca: Geoffrey Rush (Barbarosa u Piratima sa Kariba), Colin Firth (Dadilja Mekfi, Mama mia i Dnevnik Bridžet Džouns) i Helena Bonham Carter (Alisa u zemlji čuda, Svini Tod i Hari Poter).Sad, kad biste otišli na wikipedia stranice ovih glumaca, u filmografiji pored filma Kraljev govor videćete gomilu nagrada i nominacija.Ovaj film je savršeno oličenje evropske kinematografije zbog dobre priče koja je dobro odigrana u ovoj istorijskoj drami koja ima i malo humora koji nas zasmejava dok uživamo u istorijskoj drami.

  Naravno, postoje izuzeci koji ne prate standardne stilove američkih ili evropskih filmova. Za primer tipično američkih filmova imamo: While you were sleeping, 29th Street i Trading places. Evropski primeri su: najnoviji serijal Gospodara prstenova i Nebesko kraljevstvo. Osim izuzetaka, većina ostalih filmova prate princip da su evropski filmovi uglavnom veoma dobre odigrane drame, a američki uglavnom akcioni visokobudžetni filmovi. Većina tih akcionih filmova ima jednog čoveka, koji je često Amerikanac, i koji se bori za slobodu i pravdu protiv loših ljudi koji su često pripadnici nacije protiv koje Amerika vodi neku kampanju. Imali smo negativne Nemce, Srbe, Ruse, Južnoamerikance i u poslednje vreme najviše terorističke muslimanske Arape. Naravno, naš heroj je često Supermen koji uspe i po njih 10 u sekundi do pobije iako ni Čak Noris ne bi imao šanse u tim situacijama. A većina evropskih drama ima jedan jednostavan princip koji filmovi uglavnom prate: dobro odigrana drama sa zanimljivom pričom i malo humora. Mada mislim da je najbolje razlike evropskih i američkih filmova opisao jedan od mojih omiljenih komičara Eddie Izzard. Mislim da će stvari o kojima sam pisao biti jasnije kad pogledate Eddie Izzarda u akciji.

  Samo sledeći put kada budete gledali film razmislite da li je odavde ili je od preko?

Kafana

  U svakoj domaćoj duši uvek ima mesta za jednu stvar. Kafanu. Svako od nas je sigurno barem jednom bio u kafani. To je mesto gde se jede, pije, igra, sluša kafanska muzika i jednostavno lepo provodi. Slušajući na ,,Beer Festu'' ,,Garavi Sokak'' setim se kafane i njene prijatne atmosfere. Ali šta je kafana? Da li je iko probao da prevede kafanu na engleski? Nema reči koje mogu to približno da objasne. Dubljim razmišljanjem došao sam do dve reči. Inn i Tavern. Obe označavaju mesto u kojem se jelo, pilo i igralo uz živu muziku. Zvuči li poznato? Malo nas podseća na našu kafanu. Meni kafana predstavlja ogledalo u idilična vremena gde se lepo živelo bez naših današnjih briga i ekonomskih kriza, nestanka nafte i politike. Mesto gde se naši najbolji aspekti kulture sastaju na jednom mestu u idiličnom mestu. Jedna od prvih stvari koja se primeti u Beogradu jeste fantastični noćni život koji je više nego jednom proglašen jednim od najboljih na svetu. Noćni život ne bi bio tako hvaljen da nije našeg boemskog nasleđa u Skadarlijskom kvartu. Kafane. Jedan od mojih omiljenih delova nje je hrana. Naše kulinarsko znanje se najviše primenjuje u kafani u kojoj se jede sve, od ćevapa, pljeskavica svih vrsta do kajmaka i prebranca. Ima izreka da se najbolje osvaja srce čoveka preko stomaka, i ako je to istina ja verujem da kafana ima naša srca na poklon zauvek. Ali kafana nas dobija i preko drugih čula. Čulo sluha. Ono može da čuje muziku u kafanama, onu pravu kafansku koja nas sve opčinjava. Od starogradskih klasika do novijih kafanskih pesama, ona nas uvek prijatno iznenadi kad uđemo kroz vrata kafane. 

   Naravno, to je sve doživljaj naše kafane. Kafana, prozor u idilično doba, bila je, jeste i biće uvek deo naše duše koji ćemo uvek voleti.

Potrošač

    Prošli su dani kada su se ljudi trudili i mučili za hranu, smeštaj, odeću i grejanje. Danas se većina oslanja na moć para. Danas kad ste gladni odete do pekare i kupite šta vam treba. Treba li vam stan, imate agenciju, odeća, imate butik, grejanje, imate peć koju uključujete u struju. Nekada su se kuće gradile sopstvenim rukama, odeća šila sopstvenim rukama, grejanje bi se dobijalo vatrom od drveća koje biste sami isekli, a hrana bi se lovila i donosila na kuhinjski sto. Ali ljudskom željom za poboljšanjem, a da se ne spominje pogotova želja za 

olakšanjem poslova i

mogućnosti dangubljenja doveli smo sebe u društvo potrošača gde se ljudi dele na kupce i prodavce. Naravno, to ne zvuči loše, ipak ko bi od nas hteo da se muči radom kad može da sve sredi kreditnom karticom svoje banke. Ipak, i pare na kartici nisu lako zarađene, neki su 12 sati dnevno radili za njih, a neki po 3, 4, ali i te pare su zarađene trudom, neki sa više, a neki sa manje truda. Ali zato barem za večeru nismo proveli 3 sata u šumi sa svim naoštrenim čulima. Potrošač tako postaje rob lakoće dostupnosti resursa koje mi uzimamo tako lako za gotovo. Sve je postalo tako lako da se iz doma stvorilo okruženje u kojem potrošač ne mora da izlazi više iz kuće. Potrošačka kultura sve više ima uticaj na nas, sve više nas zadržava kod kuće gde televizija, koja se izdržava od reklama prodavaca, sve više određuje naše rasporede primamljivim ponudama novih serija, emisija i filmova. Novi svetski poredak je već duže u toku i svet potrošača i prodavaca se stvara. Samo, glavno pitanje je: "Ko ste vi u novom svetskom poretku?"